5. и 6. октобра 2013. године одржана је у Врању по први пут ове године, са назнаком да буде традиционална, интернационална књижевна манифестација „Писанија“, поводом које је и објављен зборник поезије и кратке прозе „Писанија“. Том приликом је 5. октобра са почетком у 19ч одржана промоција зборника. Зборник је састављен након јавног конкурсу на коме су позвани аутори који пишу на језицима бивших југословенских република и преко 550 кандидата из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Словеније, Македоније, али и из Грчке, Немачке, Италије, Енглеске, САД, Канаде... одазвало се позиву. Организатори и уредници ове манифестације, Ненад Трајковић, Немања Стојковић и Слађана Недељковић су за одабир аутора који ће бити заступљени у зборнику одредили Сашу Радојчића, Ненада Шапоњу и Вулета Журића.                   

Жири је након пажљивог читања одабрао 34 аутора, како би превaсходно квалитет дошао до изражаја. У оквиру вечери промоције зборника, на самом догађају присуствовали су чланови жирија Саша Радојчић и Ненад Шапоња; аутори заступљени у зборнику: Благоје Савић, Емилија Славковска, Данијела Трајковић, Симона Андрејић, Горан Ранчић, Ана Митић, Владица Ивановић, Ивана Станковић и Александар Станојков. Манифестацију је свечано отворио начелник Пчињског округа Будимир Михајловић. У вредност зборника могла је да се увери бројна публика, а на манифестацији су присуствовали и високи црквени великодостојници, као и личности из јавног и културног живота града Врања.

У предговору и поговору се може уочити сама важност овог зборника. Ево и извода из текстова уредника:

 

Ми се надамо, ослоњени на стручност људи који су чинили жири, да смо једном ироничном изразу, који углавном означава лоше писање, дали снагу да сада (гле ироније), стане испред зборника најбољих радова поезије и кратке прозе.

Можда сте неко ко ће се сложити са мном. Можда сте неко кога је име зборника натерало да прочита и просуди колико је "рђав" његов садржај. А можда овај зборник буде и лепа успомена на Врање и сећање на неке људе који су имали само најбоље намере, остављајући по страни имена, разлике, политику...

Прихватам свако ваше мишљење о зборнику "Писанија"... али тек када прочитате зборник "Писанија".

 

Немања Стојковић

           

           

Од добре воље, мисли да треба окупити песнике, одштампати заједничку збирку и направити на тај начин „трајање“ и Манифестацију „Писанија“, окупило се нас троје. Мисао прерасла у мисију. Ја лично, могу рећи са жељом да нас буде пуно, да окупимо много песника и оних који пишу кратке приче. У овој збирци биће само најбољи. Честитам им свима. И желим да и даље стварају, играју се песмама, причама.

 

                                                                                      Слађана Недељковић

 

 

 

 

 

Донела се одлука о покретању зборника, који ће надасве избацити садржински, оно што превасходно оправдава једну књигу, а то су секантне мисли, суштински ново, разнолико, а опет слично јединством циљу: праву књижевност и праву писану реч. Зашто баш овде и зашт осада? Уколико неко постави питање, одговор не може бити другачији него ли - у граду у ком је поникао Борисав Станковић, не сме и не може писана реч бити маргинализована. У држави у којој је поникао невероватан број домаћих, светски познатих писаца, не сме и неможе! И најзад у региону, јер овај зборник је и то, интернационални, те зато не сме и не може! Јер ми смо ваша читанка, ми смо оно што се учи у школи, ми смо све оно, шта требаш бити када одрастеш. Претенциозно? Понизно искрено - додајем. Зато, зборник је пред тобом драги читаоче са само једним циљем: да још више обогати твоје знање и твоју културну свест.

И на крају као што свака прича има и свршетак, ова нема...

 

НенадТрајковић

 

 

Ако је истина да се по јутру дан познаје, онда је пред књижевном манифестацијом Писанија лепа будућност.

Ширина захвата у књижевно-географски и генерацијски простор ове селекције није, а вероватно се није ни могло очекивати да буде, праћена одговарајућом ширином у обухватању могућег поетичког простора. Песме и приче у зборнику (и наконкурсу) Писанија, у највећем броју случајева су уобличене на трагу већ освојени хмодернистичких и постмодернистичких поетичких варијанти, уз веома ретке покушаје експериментисања у жанру, формиилиизразу. Посебан случај представљају текстови писани облицима локалних дијалеката, који своју атрактивност заснивају пре на језичко-граматичкој, а не чисто књижевној провокацији, и у овом зборнику ће читаоци наћи два таква прозна текста.

Уколико бисмо сумарно упоредили основне црте прозних и песничких прилога у зборнику, запазили би смо да се прозаисти радије користе хумором, а песници иронијом.

Жири је посебно издвојио прилоге АњеМугерли (ШемпетерприГорици, Словенија) – прича ЛИПА, Евгеније Јанакиеске (Скопље, Македонија) – песма РОЗЕ, Симоне Андрејић  (Панчево, Србија) – прича ЧУХ ПЕСМУ СИРЕНА, Александра Станојкова (Штип, Македонија) – песма АКО ТИ СЕ НЕКАД ЈАВЕгде ће на вече манифестације добити посебна признања: Повељу за посебан ауторски печат.      

                                                                                                           

Саша Радојчић

Ненад Шапоња

Вуле Журић

 

 

На крају манифестације организатори су доделили Александру Станојкову и Симони Андрејић Повељу за посебан ауторски печат, а оправдано одсутној Евгенији Јанакиески и Ањи Мугерли, биће накнадно уручена. Члановима жирија уручене су Повеље за савесно и поштено жирирање, а осталим учесницима и пријатељима манифестације додељене су Захвалнице.

 

6.10. учесници манифестације имали су прилике да се у лежерном тону упознају са знаменитостима Града Врања и на један неформалан начин, кроз међусобну интеракцију, успоставе боље контакте и размене своја схватања о књижевности.